Da, da ovaj film i ja smo nekako bliski, nekako prijatelji Prijatelji, čini se iz davnina……..Tako da počinjem od dobrih strana filma ( čudnog li čuda )…..

Ovaj film je esencija adolescentnog ludila, bez mrlje. Bez prljavštine koja bi mogla da zaprlja slatku sumanutost nevinosti. Jedinstveno autentičan prikaz borbe protiv sebe, otkrivanja sebe kroz sopstvenu dramu i tuđe individualne teatre.

Boravak na graničnom prelazu “dete - odrastao čovek” u ovoj priči prikazan je nesvakidašnje…u obliku savremene bajke uz neverovatno lepe “ilustracije” i odličnu muzičku pozadinu.
Vizuelni segment ove filmske priče je neverovatan. Pored toga što daje neoborivo autentičan prikaz vremena u kome se odigrava ova priča, takođe uspeva da vas emotivno zarazi. Tako da ako nikada dosada baš niste imali prilike, sada ćete imati vašu bezazlenu epizodu “ folie a deux ” ( ludilo u dvoje). Još uz “Air”…..doživljaj je neverovatan!!!!
Kao i svaka bajka i ova ima princezu, ili bolje reći princeze. Sve su prelepe, objekat su želja, fantazija smotanih paževa i naravno zgodnog princa. Tu je i grupica mladih očaranih seljana Naizgled srećne one vape za slobodom, oslobađanjem…mnogi će se utrkivati da im pripomognu onako kako najbolje mogu. Ali one će odabrati najvernijeg oslobodioca svih vremena. Otrgnuće se, otićiće zauvek…a za sobom će ostaviti raspršene deliće svojih života koji će postati doživotna zagonetka lokalnim obožavateljima. Liči li vam ovo na nečiju priču….?

Ako baš ne uspe da vas podseti na sve krize cvetajuće mladosti, pobede, poraze i na dugove koje ste tada napravili a sada otplaćujete…uspeće sigurno u jednom, a to je da vas podseti van svake vremenske determinante koliko je život lep u svojoj celosti i da je najlepši onda kada se živi!!!

Režja: Sofia Coppola
Scenario: Sofia Coppola
Po knjizi Jeffrey Eugenides-a
Uloge: Kirsten Dunst……..Josh Hartnet…….James Woods……..
Kathleen Turner……..Hanna Hall……….Chelse Swain………A. J. Cook……..Leslie Hayman……..Danny De Vito……..

oficijalni sajt

Užitak možda neće biti isti, ali će poslužiti svrsi. Kad je supa iz kesice bila bolja od domaće?

Ja sam ljubitelj biografskih filmova, biografskih knjiga. Svako delo ove vrste ostavlja na mene snažan utisak - bilo da su u pitanju Memoari jedne gejše, Kralj Pariza, The Doors, ili šta drugo. Nekada sam, čini mi se, jedina čiji je um uzburkan pričom….Možda sam hipersenzitivna, možda volim da virnem u tuđe živote…ne znam šta je u pitanju. Ovaj film, koliko ja znam, teško da je nekoga ostavio ravnodušnim.

Ova filmska priča je jedno svojevrsno putovanje - putovanje kroz prošlost, putovanje kroz prelepe, opasne i tajnovite predele života. Smenjivaće se dani i noći, ali nikako kroz sate, minute i sekunde! Dan je kada se voli, stvara, nada, veruje. Noć je gubitak, razočaranje, bol, nemoć….
Ovo je priča i Silviji Plath pre svega, sa osvrtom na Ted Hugheza, njihov zajednički život. Priča o trenucima sreće, trenucima tišine.
Sve ono što ljubav može da bude: ispunjavajuća, podcenjena, jedina, smrtno bolna, ostvarena, mlada, zaboravljena, precenjena, ubijena…..
Sve ono što čovek može biti: genijalan, nesrećan, jedinstven, voljen, napušten, onaj koji napušta, egocentrik, običan, usamljen……
Sve ono što život može biti: neponovljiv, dobar, misteriozan, srećan, lomljiv, obnavljajući, vrtlog ludila, mali, veliki, podcenjen……
Sve je sažeto u dva sata slika i tonskog zapisa, i taman kad pomislite da je gotovo film tek počinje. Počinje lagano da se razvija u vašim mislima…..Postaje deo vašeg života, sve dok ne budete spremni na to da ga ostavite po strani….dok ga opet slučajno ne pogledate.

Čemu svi ti nemiri, umiranja i vaskrsenja….? Zarad nemerljive radosti, slobode i užitka u trenucima koji objedinjeni čine ljubav i delima koja objedinjena čine poeziju.

Režija: Christine Jeffs
Scenario: John Browlow
Uloge: Gwyneth Paltrow………. Daniel Craig………… Jared Harris………. Blythe Danner………… Michael Gambon……….

život i delo Sylviae Plath, i još po nešto
oficijalni sajt

Šta se sve dešava u ovakvom odnosu….gde je početak, gde je kraj?
Sva deca za svoju majku misle da je najlepša žena na svetu - to bi bio svesni početak. Sredina bi bila prvo razočaranje. Intermeco izmedju ova dva trenutka bila bi jasna, intezivna, uzajamna ljubav. Zatim slede usponi i padovi, padovi i usponi - sirova realnost koja stvara individue, i od male preslatke dece stvara prelepe jedinstvene odrasle osobe.
Kraj dolazi baš sa tim “odrastanjem”, gde smo mi materijalni dokaz tog procesa, a majka je sudija koji taj dokaz prihvata i pristaje da nas oslobodi.
Posle toga postajemo najbolji prijatelji, oslobođeni, svoji, voljeni…

Da li je zarad svega toga neophodno:
spoznati veru, videti prosvetljenu striptizetu, biti svedok samoubistva, živeti u popravnom domu, promeniti frizuru, imati dečka umetnika, postati prodavac na buvljoj pijaci, poznavati astrologiju….?
Film će dati metaforama iskrojenu jednu priču koja se prelaskom u realnost razliva u milijarde autentičnih priča.

Na zvaničnom sajtu ovog filma naišla sam na rečenicu ” Where does a mother end and a daughter begin? “.
Lično, verujem u ovaj začarani krug….jer po ovom pitanju još uvek sam dete - verujem u magiju.
Krug uzimanja davanja, ljubavi i mržnje, pripadanja i oslobađanja……kovitlac koji putuje od raja do pakla, i tako čini se zauvek….Sve dok se zaista ne preseče ta pupčana vrpca koja nas ne pušta da odrastemo…da odletimo.

Režija: Peter Kosminsky
Snenario: Mary Agnes Donoghue
Po knjizi Janet Fitch
Uloge: Alison Lohman………… Robin Wright Penn……….. Michelle Pfeiffer………. Renee Zellweger……… Billy Connoly………. Svetlana Efremova…………..Patrick Fugit……….

oficijalni sajt

Ovo je slojevita priča koja se bavi sudbinom pojedinaca koji međutim nisu povezani nizom slučajnosti u jednu priču, već svako živi u okvirima svoje svakodnevne drame… ili komedije - tinejdžerske, sredovečne, roditeljske… . Priča o onome što se dešava nama i ljudima oko nas, čak i kada zaboravimo na njih.

Dečko od 17 godina koji sisa prst… novost? Mnogi odrasli koje poznajem su u još uvek u oralnoj fazi. Seti se sebe kada te uhvati nervoza pa gricneš više čipsa nego što bi trebalo. Da li je to nešto što ograničava tvoje sposobnosti, ili te drugi ograničavaju time što kritikuju tvoje strije, poveću zadnjicu ili sexi stomačić? Ne nasedaj na osudu, svako se bori da izađe na kraj sa sobom, svako ima svoje anksiolitike. Neki ih koriste krišom stideći se, a ti uživaj u njima, uživaj u sebi!!!

Mama koja sa oduševljenjem učestvuje u nagradnoj igri gde je premija izlazak sa zavodnikom iz sapunica…Mogla bih da zamislim moju mamu u ovakvoj situaciji, a i mame mnogih mojih prijatelja….Nije sve jedno pristati na dugoročnu izvesnost, nekada treba uhvatiti krivinu…manje ili više uzbudljivu.
Otac koji teško prihvata sina, jer nikako ne prihvata sebe….Zatim stvari kreću u suprotnom smeru: prihvatajući svog sina prihvata i sebe.
Mlađi brat koji nosi teret odgovornosti prema svom starijem bratu. Veliki zadatak za jedno malo biće. Prosto je očaravajuće kada mudrost odraslih izbija iz dece. Koliko god da je dramatična izjava, izmamiće iskren osmeh…

Svako pokušava da se snađe u svojoj koži najbolje što može. Nema bežanja, samo se treba raskomotiti, tako što ćemo prihvatiti sebe i prihvatiti druge (kojim god redosledom).

Zaista mi je prijala ova obična priča, sa ukradenim delovima mog…, svačijeg života.

Režija i scenario: Mike Mills
Po knjizi Walter Kirn-a
Uloge: Lou Pucci………. Tilda Swinton………. Vince Vaughn………. Keanu Reeves……….. Benjamin Bratt………..Kelli Garner…………

oficijalni sajt

Kada sam bila jako, jako mala imala sam običaj da sebe dugo dugo posmatram u ogledalu. Zaista sam verovala da postoji još jedna ja koja ima isto godina koliko i ja, isto izgleda kao ja. Postojala je samo jedna razlika: kada sam ja bila tužna ona je bila srećna. Mislila sam da je bilo potrebno da čvrsto zatvorim oči, izbrojim do tri, otvorim oči, i bićemo opet srećne -biću opet srećna. Naravno, nikad nije uspevalo.., jer ono što dete od pet godina ume to je da veruje u čuda, a ne da ih samo stvara.

Jedno od čuda za koje smo svi sposobni je poljubac, pravi french kiss- konkretno delo istovremenog bezrezervnog davanja i primanja o kome toliko maštamo kao klinci dok se to jednostavno ne desi…
Ja sam kao mala konkretno maštala o tome da pravim palačinke. Verovali ili ne, sada sam odlična u tome! Znam neke ljude koji su maštali, ali samo maštali o tome da završe fakultet, i završili su… ja se još uvek čudim!!
Postoje ljudi koji imaju poseban talenat da preko granica verovatnog upropaste svoj život. A ima i onih opasnijih koji su otkrili tajnu kako da upropaste život drugih.

Ok, ceo tvoj svet se srušio, možda si ga srušio/la ti jer si grozna osoba, možda su ga srušile neke druge grozne, grozne osobe… Tumaraš ulicama, smaraš sve oko sebe, čekaš da čuješ mudre reči koje će ti promeniti život, da te paket čuda obori na sred ulice…
To je jedan scenario. Druga opcija:
Divan je prolećni dan, uživaš u ukusu omiljenog sladoleda na štapić, smešiš se osobi koja ti dolazi u susret, osobi koju voliš, osobi koja tebe voli.. osobi koja ima nedoljiv smisao za humor.

U filmu, kako će biti zavisi od scenariste. U životu ti si scenarista. Šta će biti, drama ili komedija?

Režija i scenario: Woody Allen
Uloge: Chiwetel Ejifor………. Will Farrell………..Radha Mitchel………Jonny Lee Miller……..Cloe Sevingy………Amanda Peet……….

oficijalni sajt

Fubuki - snežna oluja. Koji karakter, koje lice nosi to ime i šta se dešava sa životima zahvaćenim snežnom olujom u sred Japana…?
Fubuki je prelepa žena Japana, alabasternog lica, jarko crvenih usana. Poznaje pojam kolegijalnih odnosa ali ne i prijateljstva, uvek je u službi karijere, napredovanja…prilično “savremeno”…? Isto tako to je neudata devojka koja je rođena i koja će mreti u Japanu…kojoj je pritom 29 godina. Žena koja krije svoje suze ne bi li sačuvla svoju čast…Rastrzana između tradicionalnog i savremenog Fubuki kao i sam Japan očaravaju svojom dramatičnom lepotom i predstavljaju veliki izazov za sve koji dolaze sa njima u kontakt.

Ameli (ja) - telesna malformacija koja podrazumeva nerazvijenost ekstremiteta.
Ameli - na japanskom,ime u sebi sadrži reč kiša.
Ameli - devojka, dete Belgije neobuzdane smeđe kose. U potrazi za domom dolazi u Japan. Na svom putu samospoznaje krenula je od želje da bude Bog, zatim mučenica, prevodilac u japanskoj firmi ne bi li preko čiščenja toaleta postala pisac. Sposobna da od svega napravi spektakl…smenjivanje dana na kalendaru nikako nije uobičajena stvar ako se Ameli dohvati toga. Javni poraz pretvoriće u neoborivu ličnu pobedu.

Bili mi Ameli ili Fabuki, ili neko sa imenom cveta, ono što je zajedničko to je potraga za domom- mestom gde ćemo biti sve ono što možemo da budemo i da ne budemo ono što nismo. To može biti na nekom očaravajućem mestu, kome toliko želimo da pripadamo, da živimo….
Ali šta ako smo u svom željenom domu u svom normalnom izdanju potpuni ludaci.., da li je to dom kome pripadamo..koji nama pripada?

Režija i scenario: Alain Corneau
Po knjizi Amelie Nothomb
Uloge: Sylvie Testud………… Kaori Tsuji………….. Taro Suwa…………… Bison Katayama…………..

oficijalni sajt

Ne obraćaj puno pažnje na naslov (prevod naslova). To je samo proizvod meni neshvatljivog smisla za humor ljudi koji rade prevod, koji me ipak beskrajno zabavlja Ovo nije neki film namenjen sirovoj polovini muške populacije, samo je loše prekršten… Ovo je film koji govori o onome što svi znamo, ili mislimo da znamo, ali na jedan veoma intrigantan način….

Ako niste do sada videli priču o Poli i Tori, onda niste pogledali najsenzibilniji, najiskreniji, najsuroviji i istinski romantičan film o ljubavi!!!
Nije nesporazum u pitanju, ovo jeste film o ljubavi a ne film o lezbejkama, kao što vam je neko možda pogrešno preneo. Čula sam najrazličitije interpretacije ove filmske priče, sve sliče jedna drugoj….što je na neki način prihvatljivo. Ono što ne mogu da razumem to je džinovska homofobičnost koja zaklanja pogled na istinu, uskraćuje dvočasovno uživanje u savršeno ukombinovanoj lepoti i tragediji.

Vole se dve devojke…ok. Još su srednjoškolke u kratkim suknjicama. Ništa novo ništa strašno, nekima je čak i uzbudljivo…. Ono što nije u redu sa doživljajem ove i bilo koje slične priče jeste kada se ovakav odnos minimalizuje na uspaljenu strast uzmeđu dve devojke. Jer, na kraju krajeva takvim stavom svi smo na gubitku…Neko gubi humane sposobnosti razumevanja, saosećanja, ljubavi. Neko gubi deliće svoje sreće koje kradu tuđa osuda, odbacivanje, tabloidna radoznalost.

Bilo kako bilo, ovakav odabir ljubavnika/ ljubavnica u ovom filmu je odličan izbor. Stavljanje ljubavi u društveno neuobičajene ili čak i neprihvatljive okvire samo ističe njenu snagu, moć. Spremni smo skoro na sve kada je ljubav u pitanju, zar ne? Kada nemamo šta da izgubimo, osim nje same, onda smo definitivno spremni na sve!!!…Granice više ne postoje, granice između stvarnog i nestvarnog, bola i užitka, života i smrti…
Dvoboj više nije smešna ideja iako je 2001, ni oblačenje muških odela, čak i Šekspirova poezija dobija snagu, opija (što je za mene posve novo iskustvo) …. sve dolazi u obzir, bitno je samo sačuvati ljubav, jer to je jedini način da sačuvaš sebe.

U ime ljubavi…!!! Koliko je ljudi koji će to verodostojno izgovoriti, a da nisu glumci…?

U ime ljubavi!!!!

Režija: Lea Pool
Scenario: Susan Swan……… Judith Thompson
Po knjizi: “The wives of bath” Susan Swan
Uloge: Piper Perabo……… Jessica Pare………… Mischa Barton………… Mimi Kuzyk…………. Jackie Burroughs………..

Posle “Virgin Suicides” i “Lost in translation” pomislila sam da je kraj. Nikada neću vise videti na ekranu prelepu priču, zaista potresnu i neodoljivo zabavnu.
Naročito je bitno kako je jeza provučena kroz priču tako neprimetno, ali opet sveprisutno. Drama međutim nije drama francuskog naroda i države koja se sprema na revoluciju, već je to drama devojke koja prolazi kroz sopstvenu revoluciju. Nema vremena za pripreme! Njoj je tek 16 godina ali koga to briga. Ona je odgovorna za mir i dobre odnose dve države…..Kako, kako, kako? Kad je meni bilo 16, jedino sam mogla da foliram profesora filozifije da sve znam i da je sve pod kontrolom. Sve ostalo što je zavisilo od mene je bilo u rasulu…prijatelji, ocene, ja(!!!)…Znam da nisam M.A. , ali za lutkicu koja je na pola puberteta što je puno puno je.

S.Coppola je specijalista za zabavu koja ne siluje smisao za humor i potrebu za uživanjem. Uvek se nađe nekoliko savršeno uklopljenih dokumentarističkih kadrova…. čisto da nas podsete na bliskost….
Svi mi uživamo u vožnji kroz svitanje , možda ne kočijama.., uživanje na obali reke sa društvom, nekada i u kostimima :)…. Deo zabave, humora, ali i perfekcije u ovom filmu je muzika. Ne mogu opisati koliko sam bila oduševljena kada sam videla prve kadrove….smorena princeza i indi pank…Wow…savršeno!!!!!

Predpostavimo da si ti M. A. ove naše zemlje. Da li bi bilo zabavnije gledati istorijski pretres sa nekim originalnim snimcima skupštine, vesti, ili kako ti luduješ sa društvom dok se država ruši? Jeste okrutno, ali je prosta istina - zabavno je zabavno!!!
I na kraju krajeva šta je veća tragedija: država koja se raspada ili apsolutna nesposobnost osobe od koje zavise tolike ljudske sudbine? Ja lično, uvek se opredeljujem za sudbinu pojedinca.

Režija i scenario: Sofia Coppola
Po knjizi Antoniae Frazer
Uloge: Kirsten Dunst….. Jason Schwartzman………. Rip Torn………… Judy Davis……….. Asia Argento……….Marianne Faithfull……….
Kostimi: Milena Canonero

oficijalni sajt